Pravi primjer toga su bračni drugovi Mejra i Abdulah Mujanovic iz Samara, zaselak kod Zvornika. Odgojili su tri sina i kako kažu, ponosni su na njih.
Vratili su se u Samare od samog povratka u Podrinje.
- Svašta se usije i na selu nađe, malo ostavimo za sebe, a malo se spremi i djeci – veli Mejra.
Zdravlje ih dobro služi. Mejra sadjeva, a Abdulah zabacuje sijeno i tako polako, poneka se i progovori.
Zaista se teško mogu zabilježiti ovakvi momenti kao što je ova topla priča Podrinja.