Gost večerašnje emisije Centralni dnevnik sa Senadom Hadžifejzovićem je Fikret Hodžić, vlasnik Srebrene maline.
O aferi ‘respiratori’ koja proteklih dana potresa bh. javnost dosta toga je već poznato. Prvi put javno Fikret Hodžić iznosi svoju stranu priče.
“Ako bi rekao da mi je lako nije, to sam naučio kroz život, ovo sve je jedna vrsta iskušenja.” istakao je Hodžić na početku razgovora.
“Jedina istina je da je mnogo toga objavljeno a da se nije služilo istinom. Novinarstvo je malo ostavljeno postrani jer se govorilo o stvarima koje su se ispostavljale netačnim, zbog kojih bi se možda trebali izvinuti. Gazdinstvo ‘Srebrena malina’ dobila je posao, a niko nije provjerio rješenje da vidi da nije gazdinstvo u pitanju nego d.o.o. a takva firma može uvoziti brojne stvari ako ispoštuje zakonske odredbe.
Pisalo je malina zaradila 7, pa pet miliona pa 4 a to je puno puno manje nego što se nagađalo.” istakao je Fikret Hodžić te dodao odakle u ovom slučaju njegova firma: “Situacija je iznenadila sve nas, ‘Srebrena malina’ sarađuje sa brojnim koperantima od Srebrene maline direktno živi oko 90 familija, jedina istina je da je Srebrena malina jako puno kreditno zadužena, to je oko 700.000 KM i sav novac je uložen u grad odakle je Srebrena malina. Brojne firme su preorijentisale svoje djelatnosti u svijetu kako bi mogle opstati i u BiH je jako mnogo firmi.
Ja sam razmišljao kako da iskoristim svoja broja poznanstva širom svijeta koja sam stekao. Kontaktirao sam neke ljude jer sam vidio da svi žele i traže respiratore. Razmišljao sam malo narcisoidno, želio sam biti ja taj koji ih je nabavio. Kada sam dobio ponudu, isprintao sam i nosio na mjesta gdje nose svi drugi, o tome gdje, ne mogu sada govoriti. Nikakvih namještenih talova nije bilo. Posao sam dobio jer samo sam ja u tom trenutku mogao ih nabaviti.
Samo su mene imali. Ja sam nudio proizvod, onaj ko treba taj proizvod može uzeti ili odbiti, to je tržište, uzeli su ga jer su samo tu opciju imali. Pored respiratora nudili smo još i rukavice, maske i ne samo BiH nego i Kosovu.”
“Nabavka respiratora je bila jako komplikovana. Mnogo razgovora da bi došli do izvora, to je novinarska praksa. U vremenu kada sam ja počeo tražiti, druge zemlje su uveliko nabavljane. Cijeli postupak je bio izuzetno transparentan. Vrlo je teško nabavljati direktno respiratore bez posrednika, ja sam novac prebacio firmi u Shangaju a firma koja proizvodi respiratore je u Pekingu. Danas je lako provjeriti tokove novca u vremenu u kojem živimo.” ističe Hodžić. Cijene respiratora rasle iz minute u minutu “Ponudu sam poslao Vladi FBiH i Civilnoj zaštiti.
Cijene su rasle iz minute u minutu. Pozivam novinare istraživače neka sada probaju nabaviti barem jedan respirator. Sa ponudom sam poslao i specifikaciju proizvoda, ja sam dovezao ono što je neko rekao da trebam da dovezem. Respirator ne može ući u evropu bez evropskog certifikata. Niko se ne pita šta je uvezeno, svi se bave samo osuđivanjem.”
