Moj Babo, Gospodar mu se smilovao, malo je govorio a mnogo činio, nije ovodunjalučki zulum pravio, volio je ljude a i narod je njeg’ vazda, nije uzmicao a bitke je srcem birao i dušom borio, preselio je baš onako kako je i živio, al’ rano, premalo smo ga se nagledali, nagrlili, naljubili, navolili, premalo brate premalo.
Ko znade našeg Pilota zna da se sreći drugih veselio, da je sve i svja pomagao a ponizan insan bio. Volio je za života svog ponavljati i često kazivati stihove iz pjesme Jusuf stari našeg Zaima Imamovića Allah dž.š. im se oboma smilovao pa ih spojio još koji put da recituju:
“Sta je zivot, dva koraka
od avlije do sokaka
kratak kaljav put
sapce Jusuf mutna cela
a niz bradu mu suza vrela
kanu na dlan zut.”
Meleki dušu uzeše jednom Gospodarovom robu pa Allah dž.š. meleke upita: ‘Šta je rekao Moj rob?’, a oni odgovore: ‘Zahvalio Ti je i rekao: Inna lillahi ve inna ilejhi radžiun! – Mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo!’
Na to im Uzvišeni Allah kaže: ‘Napravite Mome robu kuću u Džennetu i nazovite je kuća zahvalnosti.’”
Samir Sulejmanović (1967-2016)
Piše: Sulejmanovic Halil
