Sine Bajram je u cetvrak Akobogda, hoš’ li doć…
Spremiće mama svašta. Napravit će mama i onu tvoju pitu, što najvoliš, a ima i kukuruznog brašna od onog našeg bjelca, što smo lani sijali u luci, kad ste nam bili za Maj.
Rekla sam ocu nek nam samelje, pa da malo ostoji, bit će onda još bolje…
Kupila sam i sir od Fatime pa ga evo sušim, rekla sam joj, da skupi i malo kajmaka onog domaćeg, u vas tog’ tam nejma…
Bi će i baklave, mama je iznijela i šporet, vam u verandu, pa da mogu naložit i poistiha kore osušit…
Neznam, mama, hoćul moć doć…
Morat ću radit, pa ti sad neznam ništa kazat..
Eh Bože dragi, pa da mi hoće doć, pa da, i ja, ova svoja vrata, imam kome širom otvorit, i kazat, Bujrum sine…. ( reče majka u sebi, i tiho prozbori )….
De vidi sine, pa ako morete ikako doć, vidi s’otim tvojim šefom, pa mu reci, da nisi bio od lani, morebit te i pusti…
