Bogati gazda odlučio da se našali s nanom, ali i da je ponizi.
Na radiju je „išla“ emisija uživo, kontakt program, javljali se i slušaoci. Govorilo se o svakodnevnim problemima ljudi.
U program se javila i jedna nana.
Žali se kako nema šta da jede, nema brašna, soli, kahve, ničeg nema, a, opet, na kraju veli da se nada da će Bog i njoj obezbijediti opskrbu.
Slušao to jedan bogataš, gazda, inače ateista, i odluči da se našali s nanom. Pa i da je ponizi. Naredi svom radniku da spremi dobar paket i da nani odnese na vrata, ali da joj obavezno kaže da joj to šalje – šejtan.
Tako i bi. Radnik spremio dobar paket i odnio nani. Nana gleda paket, u paketuu brašna, kahve, šećera, suhog mesa…. svašta nešta.
Nana sva srećna. Zahvaljuje se radniku i zove ga u kuću da popiju kahvu. – Hajd da nana zaspe kahvu. Brzo će biti.
– Nemam kad, nano, žurim. – Ma kako nemaš, hajde ulazi.
– Stvarno nemam kad. Moram ići. Nego, nano, interesuje li te ko ti je ovo poslao? – Sinko, mene to ne zanima. Kad meni Dragi Allah propiše nafaku i nanijeti nešto da dobijem, On će narediti, ako treba, da mi to donese i sam šejtan.
Preuzeto od: Fahrudin Sinanović
