Zamislite da diplomu tražite, kao što su arheolozi tražili Atlantidu ili novinari prevod Dejtona na domaće jezike — uzalud. Zamislite da je vaš životni cilj naći diplomu Sanje Vulić.

AP: 'Separatista Dodik i populista Vučić putuju u Moskvu uprkos upozorenju EU'

Ne, ne zato što vam treba za posao, već da provjerite je li ta žena zaista išla u školu ili je preskočila školu i odmah završila u Parlamentu. Jer Sanja Vulić je paradigma.

Ne samo našeg obrazovnog sistema koji je u dubokoj komi, već i političke kaljuže u kojoj frizerke, poštari i magacioneri (uz puno poštovanje njihovim časnim poslovima) odlučuju o budućnosti nacije, dok naši najobrazovaniji mladi pakuju kofere, a pasoše nose kao amajlije protiv depresije.

Sanja, reklo bi se, zna kako. Rođena 1988. u Sarajevu, a već sa 17 godina ušla u SNSD.

I tu je sve počelo – kao politički pupoljak, da bi deset godina kasnije procvjetala u punokrvnog funkcionera, parfon funkcionerku s dva stana, jednim Peugeotom i nepostojećom ili polupostojećom diplomom.

Od tog trena, filozofske dileme tipa "biti ili ne biti" zamijenjene su domaćim pitanjem: "Je l’ je diplomirala ili je samo upisala treću godinu?"

Naime, Učiteljski studij u Derventi-da, da i to postoji – ne zna da li je došla ili je pošla. Univerzitet u Banjoj Luci kaže: "nije diplomirala". Ostali univerziteti širom BiH kažu: "ne znamo je, hvala Bogu".

CIN pita – Sanja zove obezbjeđenje.

Marko, reaguj!

I sve to dok se u biografiji ponosno navodi da je "profesor razredne nastave". Kao da su razredi stvar percepcije, a nastava – metafora.

Milorad Dodik je jednom rekao: "Džaba vam diploma ako niste član partije." I znate šta? Milorade, svaka ti čast – kad znaš, znaš! Jer Sanja je živi dokaz da si bio u pravu: nije važno znaš li išta – važno je da znaš koga treba ljubiti u ruku, a koga u partijsku knjižicu.

I Sanja onomad reče kako za nju Dodik nije Tito, nego Bog. U pravu je! Za vrijeme Tita sa svojim znanjem i obrazovanjem mogla je biti (eventualno) kafe- kuharica. Ovako, parlamentarka. Dabome da joj je Dodik Bog.

I tako, dok drugi polažu ispite, Sanja polaže zakletve. Dok drugi rade seminarske, Sanja kupuje stanove. Dok studenti gutaju knjige, Sanja guta mikrofone na RTRS-u i dobacuje kolegama u parlamentu kao da je na pijaci, a ne u državnoj instituciji.

A kad joj se postavi logično pitanje – gdje si završila faks? Odgovor je: "Marko, reaguj! Čovjek me uznemirava!"

A nas, Sanja, ti sve uznemiravaš. Jer si ogledalo sistema u kojem diploma ne služi za znanje, nego za pokriće. Sistem u kojem oni s integritetom sjede u ambasadama čekajući vize, a oni s partijskom knjižicom sjede u parlamentu čekajući – još jedan stan. 

Zato, poštovana građanko Vulić, ako i postoji ta diploma – nek je uokvirena, sačuvana i skrivena kao tajni državni dokument. Kao Dejton na BHS jeziku. Ako je nema – nema veze. Bitno je da imate stan. I lojalnost. I Marka iz obezbjeđenja. A obrazovanje? Kome još to treba u zemlji gdje je glupost zvanična valuta, a neznanje karijerni put?

Zato: Nema te pameti ko ni diplome Sanje Vulić. Jer, draga Sanja, ti si ne samo simbol – ti si univerzitet ove propale države. Bez akreditacije, bez obrazovanja, ali sa punom učionicom klimoglavaca.

I dok te tražimo po indeksima, ti nas učiš: Da nije bitno znanje, već zvanje. I ne po zasluzi, već po partijskom ključu.

Bravo, Sanja. Bravo, Republiko Srpska. Bravo, BiH. Idemo svi kod Sanje na dopunsku.

Ako nas pusti Marko", poručio je Bursać.